Baila Morena

P’ćao, bejbeh, kaki si?

Mislim da je bio april prošle godine. Tako nešto mi je ostalo u sećanju. Gledam račun u banci, razmišljam šta bih mogla da uradim sa tim ostatkom para. Pričali smo o tome da odemo do Rima, hteo si da mi ispuniš tu želju. Računao sam u sebi koliko nam treba para za to planinarenje, koliko nam se isplati da provedemo tamo samo četiri dana, a znala sam da neću moći da priuštim neko veće putovanje ako bi ti palo na pamet, bar još šest meseci.

Sinulo mi je. Ti treba da ideš za Moskvu u julu, čuvaj novce, ja ću nam uplatiti letovanje na vreme, pa ćemo tako raspodeliti troškove. Bolje da odemo na more ako već možemo, jer ću ja sledećeg leta morati da završavam druge stvari i neću moći. S obzirom kako smo se proveli na prošlom letovanju, nekako nisam mogla da zamislim da ne ponovimo to opet.

Sedeo si tu kod mene u sobi, složili smo se za 30 sekundi da treba da jurimo Kefaloniju. Ali ja se plašim aviona, a ti me gledaš tim okama tužnim, fazon, kako možes da me pustiš da se lomim opet po autobusu. Hahaha, koliko smo samo vodili razgovora o avionu i koliko bi me čuvao ali ja nisam uspela da prelomim do kraja. Eto ideje, što ne bismo vozili do Kefe? Izračunamo koliko nam treba za put, spavamo usput, sve rešimo. Avantura. Pa, sjajno.

Ti voziš, ja ko ker blenem u put i kroz prozor. Izigravam DJ-a, hendlujem plejlistu, nameštam ti peškir na sedištu, hranim, dodajem stvari, lupetam gluposti – sve što jedan suvozač treba da radi. Ma, koliko si me iznenadio specijalnom plejlistom za put, sa sve Erosom i Gypsy Kings-ima, kako si mi bio neodoljiv dok ti sav metal nestaje iz duše kad pevaš svaku tu pesmu koju si stavio i znaš ih napamet.

Spavamo, kasni trajekt, peče ono sunce kroz staklo, 200 stepeni u kolima, ja u nekom grču konstantnom dok jurimo 160+ na sat, gledam u put da mogu da te upozorim na vreme ako nešto vidim, ali stigosmo do apartmana živi i zdravi. Unutra bračni i dodatni krevet i ti prospeš niotkuda da ti spavaš na bračnom, a ja na ovom drugom. Hajao, kako sam se naljutila. Hahahah, sećas li se da ti nisam dala da me zagrliš uopšte. Koji imbecil. Tek posle sat vremena kad smo otišli na klopu sam ti rekla kako sam se uvredila, a ti nisi mogao da prestaneš da se smejes. Ma, idiot sam, znam.

Videsmo tamo, vala, najgore i najlepše plaže. Planovi na koju ćemo, ima li tamo ždranja, pre svakog kretanja se šteluje GPS i ja navigator, da govori da li sad levo ili desno. Bog zna da nemam nekad pojma gde je ni levo ni desno, u šta si se i sam uverio, ali svejedno – navigator!

Svakog dana na put. Svakog dana sam se osetio posebno jer sam mislio da ti sve to ne pada lako, tolike vožnje i umor sigurno, ali si nas vozio svejedno, i na dve plaže u danu, da vidimo sve. Ti i ja. Na moru opet. Opet bacanja i grljenja i ljubljenja i davljenja, mazanja nekim glinama sa obližnje stenčuge, napijanja u sobi, mazanje pregorelih leđa i ramena, pričanja u nedogled uveče.

Probali smo da nađemo i na Kefi neki biser od kluba gde bismo mogli da ponovimo uspeh sa Skijatosa, ali sve što smo našli je mala kafanica, gde su na večeri bili neki baka i deka, i ti i ja. Popili smo po pivo i otisli na suvlaki. You can’t win them all.

Obišli smo onu najlepšu plažu, sa morem toliko plavim da su oči bolele. Jebote, koliko je voda bila hladna i sad je osećam. Koliko mi je bilo žao što nismo mogli da se okupamo tu još koji put, ali ne vredi, ledara. Ona druga najlepša, što je pogled na nju bio da se raspametiš dok smo se kolima spuštali do dole sa brda, pa na njoj si sijao sa lupetanjima. Hahah, koliko umeš da ponoviš jednu te istu foru, a da sam sebe ne ugušiš, evo ja ne znam. Uvrtiš mi te tvoje glupe pesmice u glavu, lobotomijom ih ne bih isterala. Koliko sam te voleo zbog tih sranja.

A našli smo, naravno i odlična ždranja, bez toga nikako nije moglo. Od girosa ispred gajbe, do onog restorana u gradu, gde smo ostajali bez vazduha koliko je bilo dobro. I ti sediš preko puta mene i ne prestaješ da me slikaš. Jebote, koliko mi je bilo neprijatno, ne jer me ti slikaš, nego što se sebi nisam sviđao kako sam ispadao na tim slikama. Znam, znam, žensko sam ipak.

Ali onaj dan kad smo došli ranije sa plaže kući, ti rokaš džin-tonik, go, tražiš lyrics za Erosa, da otpevaš pesmu na italijanskom kako treba. Dakle, da to nisam snimila, ubila bih se. I kako si se nasmejao najlepše na svetu kad si skapirao da te snimam i nazvao me zlotvorom. Snimak se zaustavi tačno dok držiš taj kez i ostane mi tako po sat vremena nekad na monitoru, jer kad mi toliko zanedostaje tvoj glas, ja pustim to.

Vraćanje u domovinu. Hahahahhahahah. Jao, majko. Kasni trajekt satima, nećemo stići do mesta gde treba da prespavamo na vreme, vozićeš noću, psovanje majki i svega na svetu Grcima zbog kašnjenja. Onaj trajekt, činilo mi se, mili. Sve se nekako nadam da ćemo uspeti bar malo dana da uhvatimo za vožnju, da ti ne bude prenaporno, ali ne. Tek u ponoć stižemo. Čekanje na granici sutradan, sati u kolima u paklu, nemamo benzina dovoljno da uključimo klimu, kolone od 200 km, ja se pentram na vrata da izvidim pomeramo li se uopšte. I sve sam nekako čekala, ovo je možda momenat kad ćes da eksplodiraš, da se od raspada tog posvađamo jer je, eto, situacija govno. Ali smo se konstantno smejali i zajebavali i “neverovali” da ćemo ikad stići kući.

Bukvalno je sve to poništilo kad smo svratili u ono etno selo u Leskovcu. Jebo te život, kakav roštilj i kakvo krmljanje. Tu mi je toliko bilo drago što si malo odmorio i uživao, i jedva sam čekala da stignemo do kuće da možeš da legneš i da se odmoriš zaista, a opet nisam mogao, a da ne želim da sa tobom budem još, pa i u tom beskrajnom putu.

Redovi na ulazu u BG, pičke materine. Reko’, ne da nam se, pa bog. Ali još malo. Nisam ti dala da mi nosiš kofer do stana jer sam htela da što pre stigneš gajbi da sedneš, legneš, šta god, da se odmoriš.

Jedva sam čekao da te opet vidim. Ostao mi je zakucan momenat kad pevaš “Baila Morena” u kolima na putu do Kefe, onako, kilometri i sunce ispred nas, smejanje i glupiranje, a mi presrećni jer idemo na more.

 

-Snimaš me?

-Hahahahh, da!

-Neeeeeeeeeeee!!!! Zlotvore!

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s