Brp

P’ćao, bejbeh, kaki si?

Trčao sam danas nešto po gradu. Gužvetine po saobraćaju, menjanje tri prevoza i plejlista na telefonu koja mi se smučila, me nešto nateraše da provedem 45 minuta razmišljajući dok blenem kroz prozor tramvaja, klackajući se brzinom osakaćenog puža do Kluza.

Vratio sam se na razgovor koji sam imao sa M² pre tri dana. Ustvari, više je izgledalo kao isterivanje đavola. Ja se raspadam, on pokušava da mi dokaže nešto, da me smiri, da me nekako možda i navede da razmišljam drugačije, da bi mi bilo lakše. I sve to nekako preraste u sveopštu raspravu o samospoznaji i uverenjima, i ko je eventualno više u pravu od onog drugog. Dobro, ne baš u pravu, ali tako nekako.

Ja branim svoje stanovište, on svoje. Ulazimo u peti sat mog plakanja. On pokušava svim mogućim alatima kojima raspolaže da me ubedi da treba da se menjam. Da menjam način na koji sebe dajem, da menjam kako volim, da menjam sve što mogu. Ako budem rezervisanija, imaću tu neku sigurnosnu mrežu na koju ću pasti sledeći put, pa neće boleti toliko. Ako nastavim da volim po principu “srce na teren”, onda za mene nema nade, ljudi se danas toga plaše, bolje je sve polovično za svaki slučaj, inače cu biti emotivno razlupanija i više nego sad.

U celom tom cirkusu, ja sam razumeo šta on pokušava da mi dokaže. Mislim, i on se promenio na taj način. Tako odgovara njemu. Možda je sasvim srećan što na taj način može da funkcioniše. Ali mislim da to nije dobar savet za mene. Takoreći, za moju dušu.

Razmišljao sam koliko sebe poznajem, tako dok sam gledao kroz prozor tramvaja. Da li ja stvarno nešto tu grešim, pa na sve gledam kao na tragediju? Da li sam stvarno previše emotivna i da li učim uopšte bilo šta iz svih tih preživljenih tragedija? Šta to nije u redu sa mnom, da ja posle tolikog vremena osećam isti raspad, kad su mi lepo svi oročili tugovanje na tri meseca, pa ispadoh tu neki silni emotivac i ludak u celom društvu?

Setio sam se jedne stvari. Kad smo ti i ja razgovarali o tome da li uopšte da pokušavamo bilo šta. Raspisali se po fejsu, a duše nam spavaju, znam da je prošlo tri ujutru. Napisao sam ti zapravo sve istine koje znam o sebi. Ona najduža poruka. Između ostalog i “da mogu da te volim do kraja galaksije i nazad.” Napisao sam to. Nije to bilo tek tako, neki pokušaj romantike ili šta već. Najiskrenija stvar koju sam rekao o sebi nekome koga sam znao toliko kratko tada. “Realni romantik”. Tako sam se opisao.

Ne žalim što sam stigla do te galaksije jako brzo. Ne žalim uopšte što sam odmah rekla kako stvari stoje sa mnom. Iako bih sada, sa jedne strane, prodala dušu da odradim na sebi jedan “Eternal sunshine”, a sa druge, ne bih dao ni jedno sećanje ni za šta. I ne znam stvarno kako se to radi, kako se suzdržava da ne pokažes koliko ti je stalo dok te ta osoba čini najsrećnijom na svetu. Nemam pojma kako to može da se bude sa nekim, a da si konstantno na distanci. Mislim se, šta je to, koji moj?

Ono što zasigurno znam je da se ja neću promeniti, makar doživljavala nervne slomove oko ovoga još deset godina. Zato što mislim da je ljubav najlepše osećanje na svetu, i da su ljudi najbolji dok iskreno vole. I ljubav nije toliko jeftina i svakodnevna stvar koja se tek tako dobija i nalazi. Ona se gradi. Gradi se sa nekim sa kim imaš neverovatnu povezanost, sa nekim ko se zaista trudi oko tebe i za tebe. Timski rad. Dvoje ljude koji čuvaju jedno drugo, koji su tu jedno za drugo, koji mogu da računaju jedno na drugo svakog dana. Najbolji tim koji postoji.

Ovo ti zvuči kao da sam odgledala i previše filmova, zar ne? Čista romantika. Samo što ja znam da se takve ljubavi ne grade distancom i rezervisanošću. Strahovi, nesigurnosti, problemi, rasprave, svakodnevnica, planovi, podrška, komuniciranje, intimnost, sva moguća životna sranja i lepote. Teško je, ali je i za toliko lakše, jer sve to prolaziš sa nekim ko te voli zbog onoga što si, ne zbog nečega što možeš da budeš. Sa nekim ko te upotpunjuje i dok se svađate i dok se smejete. A ljude zavoliš zbog osobina koje imaju, zbog stvari koje rade, zbog navika koje nose, zbog načina na koji razmišljaju. Zavoliš i želis da prođeš kroz sve sreće i katastrofe jer sa svakima od nas idu i neke životne muke. Svakog dana donosiš odluku svesno da ostaneš sa tom osobom i svakog dana, koliko god da se problemi upliću između vas, znaš da ti ta osoba ulepšava život ustvari, bez obzira na sve.

To je ono u šta ja verujem. Onaj vrabac na grani sad što kisne zna koliko sam svesna da je život nepredvidiva kofa govana. Možda baš zato mislim sve ovo, što znam koliko sve ume da bude teško ako nemaš prave ljude pored sebe, što ne pristajem na to da me neko voli polovično i da proživim život sa nekim ko će me držati večno na sigurnom odstojanju, za svaki slučaj, da ga sutra ne bi nešto zabolelo. E pa, ne pristajem apsolutno. Nek ostanem sama do kraja života, ne želim sebi ni nekome sa mnom takav poluživot. Kompletno sranje, ako mene pitaš.

Eto, zato su tolike tragedije, jer ja ne umem drugačije. Tragedija je sada jer sam ti dao najbolje od sebe što sam imao. Poklopili smo se tako da je sve nekako teklo lagano i padalo baš na svoje mesto, bez igrica, bez suzdržavanja… jer smo jedno drugom ulepšavali dane. Tragedija je jer sam u tebi videla po prvi put nekoga sa kim mogu da izgradim takvu vrstu ljubavi i što si me činio da osetim najveće sreće kada smo zajedno. Što si uvek znao kako da me nasmeješ i oraspoložiš, i što sam svakim tvojim postupkom želela da ti uzvratim i više.

Tragedija je što je možda bilo pogrešno vreme.

A da se ne raspadam ovoliko, znala bih da sam lagala oboje, znala bih da si samo usputna stanica i nebitnjaković, i da si neko koga mogu samo da otresem iz glave kao da nije ni postojao. Boli me svaki jebeni dan ovog proleća jer znam koliko sam mogla da budem srećna.. a nisam.

Beyond Rebel Planet.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s