Gra

P’ćao, bejbeh, kaki si?

Popio sam, jelte.

Ako ikad naprave da film o mom životu, želim da me igra stado ovaca. Nek’ crknem u svojim govnima, nek’ ostanem sama zauvek i nek’ ostanem tvrdoglavo naivno govedo. Neka su svi, pa i ti, u pravu, a ja ostao glup večno, ali jebeš ti sve ovo, i emocije i sve govna ako ikad budem pomislila da nismo bili toliko slični i dovoljno različiti, da nismo mogli da uradimo zajedno šta god da smo hteli.

Jebote, vraćam se gajbi po ko zna koji put noćnim busem otkad sam sam, i samo čekam da stignem do sobe da mogu da se isplačem jer jedva izdržavam do kraja gde god da odem. A tužna sam, bejbe, već sedam meseci sam toliko tužna da sam se umorio. Umorio sam se od stalnog teranja da preguram sve obaveze u danu, da završavam sve iako mi nije ni do čega, od gledanja na tvoju stranu kreveta svako jutro i veče, od skretanja misli, od pretvaranja, ma od svega, bejbe, muka mi je od svakog dana.

Muka mi je od ove moje kurčeve muzike koju sam slušala sa tobom i ne mogu više da čujem bilo šta, a da te se ne setim. Što sam provela bukvalno sama prethodna tri meseca jer više nisam mogla da živim sa sobom, jer sam mislila da opterećujem sve oko sebe. Što se nisam nikome javljala, što nisam mogla ni da vidim nikoga i što ne mogu da provedem više bilo kakav kršten izlazak iz kuće, a da se ne vratim u suzama. I ne mogu, bejbe, ne mogu sa sobom više.

Što se nisam rodila kao zunzara, pa da barem uživam dok jedem govna, da se nauživam ovog sranja jer za bolje nisam. Što si mi toliko jebeno bitan, da ja sedim ovde u tri ujutru i kucam ti, a ti spavaš i boli te kurac. Da idem mesecima gradom u bilo koje doba i samo jednostavno plačem jer ne mogu da zadržim ništa u sebi, da trčim iz jednog kluba u drugi u pola noći, da nađem Š da ga zagrlim i izcmizdrim se jer mi te je toliko puna glava da ne mogu da budem sam. Da se napijem ko imbecil i idem ulicama u krug jer ne smem da dođem kući, bejbe, tebe tu nema. Da se umrtvim čime god stignem i da samo spavam, i kad spavam mogu da računam na to crnilo ispred očiju i tada sam najsrećnija. A kad se probudim, bejbe, ne mogu da ti se javim, ne mogu da te pitam kako si spavao, ne mogu ništa, bejbe.

Ma, koliko mi fali da se ušuškamo i šćućurimo, da ti prolazim prstima kroz kosu, da prelazim noktima po leđima, da provodimo dane u krevetu i napolju, d’idemo gde god nam padne na pamet, da se napijemo ko budale u parku sa ljudima, da idemo u bioskop, da “njamamo”, da te grlim stalno i čupkam za brk… Sve, bejbe. Sve fali non-stop što sam kod tebe zavoleo.

I za koji moj sam te uopšte upoznavao, da bi mi se sad samo urlalo na sav glas što je kraj. A ne smem da otvorim fioku gde sam sakrila sve od tebe što imam, ne smem da pogledam nijednu sliku, jer kad to uradim, paralizovan sam za sve ostalo za ceo dan. I obrisao sam te bejbe svuda, u afektu, i sve chat-ove i sve slike sa telefona, a sve mi je u glavi ostalo. Ne koristim više nijedan stiker za ovo govno od mesindžera, da mi ne bi nestali iz recent-a svi oni koje sam koristio za ti. Jebote, gledam film pre neki dan i krene pesma, ista ona koju ste slušali dok ste snimali klip kad ste bili kod S u selu, a ja otplačem reku tu sat vremena.

Ne vredi, bejbe. Sve bih dao za taj jedan usrani vremeplov, pa da mogu sa tobom sve ispočetka.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s