P’ćao

P’ćao, bejbeh, kaki si?

Kasnim juče u pičku materinu da se nađem sa M pred koncert. Ovo govno od vremena našlo kad da se pokvari, čučimo ispod stepenica kod istočnog ulaza u Arenu, šiba vetar, mrznemo i odrađujemo power hour – koncert počinje za pola sata, a uzeli alkohola k’o da imamo 4 sata da stojimo i pijemo.

Puna Arena, sve do jaja, svi se sečemo, Aca me sahranjuje malo po malo dok nisam konačno puk’o. Ode sve u kurac uz Čivas, trčim do wc-a da se malo smirim, vraćam se nazad al’ ne vredi. Isplačem se ja tu uz poslednjih pet pesama još i idemo dalje.

Čekamo taksi kod autoputa, gde ćemo šta ćemo, ajde u Red Bar. Kad smo izašli, videla sam da M priča sa nekim telefonom i progovara “Ne mogu, ona je tu.” Znala sam da si ti. Bože, koliko sam tad poželeo da te vidim. Samo toliko. Da te vidim i kažem “Ćao.” Jedva sam čekala da uđem unutra i dođem do wc-a da se lepo nemo izvrištim sama sa sobom i posle sednem da popijem pivo ko da se ništa nije desilo. M je odmah upoznao neku ribu i nastavio da priča sa njom celo veče. Meni su prilazili neki tipovi što su sedeli za stolom do nas. Prvo jedan koji mi je isprosipao neku foru oko stripova jer sam nosila Betmen majicu, mislio da ispadne pametan, a da ja to nosim iz fore. Udavila sam ga pričom o stripovima i filmovima i, na kraju, smislom života, da bih ga oterala konačno ali nije hteo da se skloni dok mu nisam dala broj. Onda njegov ortak prilazi i ne sećam se tačno šta je pričao, sećam se samo osećaja kompletnog raspada iznutra što ne mogu da te vidim. Treći lik je odmah počeo da me pipa i hvata za kosu, na šta sam mu fino odgovorila da odjebe sa tim, a on počeo da mi preti batinama i da će me čekati ispred bara da me polomi kad izađem. I smiriše ga ortaci ti njegovi nekako i odvedoše ga, a M se izvinjavao posle, muka, što nije ništa primetio jer se zatelebao u tu ribu sa kojom je bio celo veče.

Produžismo posle u Savin Mali, tu su M i riba i jos par ljudi. Već mi se sve naskupljalo dobrano, samo sam otišo u uglić tamo kod garderobe, čučnuo i počeo da plačem. Jebote, koliko sam se osećao grozno i tužno beskrajno, mislio sam da nikad neću ustati odatle. I prilaze ljudi, proveravaju, pitaju, grle me, neki neće da se pomere dok ne kažem šta je, neki mi nude da blejim sa njima da se oraspoložim, neki mi hvale majicu, pričaju koliko sam lepa da je nemoguće da je iko vredan tolikih suza. I sve hoću da se zaustavim i stabilizujem, da uzmem jaknu i odem odatle i što sam toliko pukla da ne mogu da zadržim ništa bar pet minuta dok ne nestanem odatle. Ne znam koliko je vremena prošlo ali došao fajront i taj poslednji lik koji mi je prišao nije hteo da ode dok se ne smirim. Već mi je bilo dosta svega i kakva god da sam bila i izgledala, odlučila sam da bežim odatle. I dajem broj za jaknu, a oko garderobe svi ti ljudi koji su mi prišli to veče i svi me skoro u glas pitali “Jesi ok?” Zasmejala sam se i, eto, zahvalila svima, šta bih drugo, mogu da zamislim kako je izgledalo. M je bio otišao u međuvremenu, nisam ga videla otkad smo ušli u klub.

Zaustavila sam prvi taksi, sedam unutra, a lik koji vozi kreće da mi postavlja pitanja, odakle sam, sa kim živim, jel’ sam udata, jel’ imam dece, jel’ imam dečka… E, reko’, samo si mi ti još trebao i ta pitanja. Fazon, trepnula sam i krenule suze opet, jebo me bog ovako raspalu. Lik to vidi, zaustavlja kola, seda pored mene na zadnje sedište, zaključava vrata i kreće da me grli, pipa i vata. Bukvano sam se zamrzla u neverici šta se dešava. Pogledam lika i skontam da je klinac. Toliko sam se razbesnela, jebote, da me jedan klinac odseče od života. U sekundi razmišljam da li da krenem da mu kopam oči ili šta da radim, ili da mirno pokušam da ga nateram da otključa vrata. Izguram ga nekako, jedva zaustavim da prestane da me dira, kažem mu da hoću napolje i da me pusti da mu ne bih porazbijala sve prozore i preklala staklom. Posle 15 minuta tog raspada, on otključava vrata, seda za volan i nastavlja da vozi. Skamenio sam se, nisam izletela iz kola, a trebala sam odmah, za koji kurac sam ostala da sedim – ne znam. Doveze do gajbe on i opet zaključa vrata i kreće da mi sere kako hoće samo seks i da to meni treba i da on hoće da mi pomogne.. bla bla bla. Samo sam ponavljala “Molim te, pusti me da izađem.” Posle deset minuta natezanja me je pustio. Dotrčao sam do sobe i nekako se smirio da zaspim.

I plačem danas već pola dana. Toliko sam puna tuge da ne znam više gde ću je i kako da je izbacim više.

A samo sam hteo da te vidim i kažem “Ćao.”

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s