Dimenzija X

P’ćao, bejbeh, kaki si?

Š me cimao da se vidimo pre par dana, reko ‘ajde, mogu da izdvojim par sati, ipak je petak, nisam ga videla k’o čovek dugo. Zove u Gunners i dotrčim ja, a tamo svi živi. Sedimo, dernjamo se, zajebavamo se, joj kako mi je bilo drago što sam došla, baš sam ih se uželela. Još mi M kupio ružu, hahah. Kreće fajront i gde ćemo šta ćemo i M mi prilazi i kaže da se ide u Studenjak ali da ćes ti biti tu i da li sam ok sa tim. Pa reko’ dobro, testiramo se.

Znaš kako mi je nedostajao tvoj glas… Pozdravili smo se sve kulturno i fino, nismo pričali ništa, svako stoji sa nekim svojim. Posle kad je eskaliralo u dranje uz narodnjake, opet mi je nekako bilo super jer mi je možda trebalo da izađem i da se izduvam tako. Ali kad god bi stao pored mene, srce da mi iskoči za tobom. Nemam pojma koliko je prošlo i koliko smo zaboli tu, jebo mater, sedela bih na toj klupici večnost jer sam te video prvi put posle četiri meseca. P je otišao prvi, pa posle i M, onda i svi moji, pa kad sam se osvestio da sam ostao tu sa tobom i tvojim društvom nisam znala da li da se odmah kupim odatle. Ali ‘ajde, bili su svi ok i pozvali ste me dalje, eto čak si mi i ti rekao “kako god hoću”. Sedimo nas troje pozadi u taksiju, ja do tebe, držim “poker face”, nešto se tu sernja, a k’o da sam u nekoj drugoj dimenziji. Niti smem da te pogledam, niti da tu nešto pričam sa tobom, stisnuti tu jedno pored drugog, već pijani raspadi, a sve mi je pogrešno što se dešava. Pogrešno mi što se tu ignorišemo, što nismo zajedno, što ne pricamo, što je sve kurac, jebem mu sve da mu jebem, kurčina k’o vrata na šta smo spali.

I došli smo kod S, ispregledala sam mu celu kolekciju ploča i knjiga. Uhvatila se za knjigu o Inkama i tad si mi prišao da me pitaš jel znam šta je to. Hahaha, mislim.. kako ne bih znala al’ znam na šta si mislio, govedo pijano. Znam da voliš. I samo sam klimnula glavom i rekla “Da, da”, a sad shvatam da sam trebala da kažem još nešto, eventualno još par reči da razmenimo. Propustio sam, nisam ni ja bio najčistiji. I pričao sam sa svima, a ti si zabo u krevet, da li si zaspao ili šta si radio, ali nisam smela da ulazim tu niti da te pogledam.

Otišla sam prva, možda nisam ni to trebala, a možda je to bilo najpametnije. Došla gajbi i isplakao dva sata dok od umora nisam zaspala. I sad tu sedim i razmišljam o svemu. I koliko sam izgoreo od želje da te vidim i čujem, i koliko sam sve atome snage upregao da se pravim da je sve do jaja, i koliko bih sad otišao na krov neki da ti izvrištim ime, i koliko sam kompletno emotivno pregažen zbog tebe i koliko sam, ustvari, hteo sinoć samo da te zagrlim i držim tako satima.

I, eto, prošlo je kako je prošlo. Bar je taksista bio normalan čovek ovaj put.

Sad sam se setila, dok smo lokali u Gunnersu, M me zajebava i priča svima na koje sam sve Lukasove pesme plak’o, pa nabraja Čivas, Poljem se širi, Suncokreti, Lešće… a ja se tu smejem najglasnije jer kao “Haha, ma pusti, pukla žena”, a toliko se lomim iznutra jer me vratilo na celo to veče i koliki je raspad bio i koliko si mi falio, hteo sam da propadnem tu u zemlju.

Ne znam šta da kažem , bejbe, nećeš iz glave ove nikako i boga pitaj da li je sve ovo smešno ili za plakanje, ali do kraja galaksije i nazad, jer ja samo tako umem.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s