Kako si, šta radiš

P’ćao, bejbeh, kaki si?

Nisam imao vremena da kucam ali sam mislio na tebe svakog dana.

Izašla sam i prošle subote sa M, ovaj put sa drugom ekipom, ali opet, da kažeš, tvojim društvom. Bili prvo u nekom kafiću dok nismo otišli do KST-a ( jebem ti izbor ), gde smo svi gubili razum uz DJ-a koji je tapšao sebe po ramenu dok po dvestoti put pušta Bebi Dol, a mi mreli svaki put kad bismo se koncentrisali na muziku.

Kako sam ušla u kafić, tako su se svi redom oduševili što sam došla, nisam očekivao, izgrliše me redom, izljubiše, “Gde si, bre, sto godina, otkad te nismo videli, što te M ne dovodi…” Jedva da sam seo ko covek i naručio piće, tako sam krenuo u priču sa B, kako je, šta radi. Bukvalno druga njegova rečenica je bila ” Evo, baš sam te spominjao pre neku nedelju, kaže mi on da nema nijedne kao što si ti”. A ja – koma. Kako sam izgutala knedle dok je nastvljao dalje u neku drugu priču. Sa jedne strane hoću da čujem šta radi, sa druge me izbombardovao ni iz čega tako nečim, da nisam znala da li da ga teram da mi ispriča sve ili da se pravim lud. Ali sam se napravio lud ipak, kenjao sa ljudima, smejao se, lupao fore, sve redom. Konačno dođe i fajront u tom kafiću i odlučiše da se ide dalje u KST na “domaćicu”. Jebem ti veče i kad sam spoznala da na tom sranju puštaju Čolića, mrzim ga iz dna duše, hahaha. Sva sreća pa je u klubiću bio neki house gde sam mogla da pobegnem.

Svi pijani redom, svako pokušava najbolje da izvuče iz govneta od muzike, idemo čas u baštu, čas u klub, cepamo piva do iznemoglosti jer znamo da smo napravili užasan izbor. Na kraju ipak se odlučim da pitam B šta mu je to značilo što mi je rekao za tebe, nisam mogla da izdržim. Stvarno je bio divan i rekao da ne moram da se izvinjavam što ga to ispitujem, nego da te je pitao usput kada ste blejali šta radiš i da si mu ti odgovorio da pokušavaš nešto ali da nijedna nije kao ja i da te nijedna neće razumeti kao ja. I da on više kao tvoj poznanik nego ortak, izvlači zaključak da si baš zbog toga rekao tako nešto što ti je bilo na pameti i da ima tu osećanja još, pa ko zna kako će sve to biti na kraju. Rasplakao sam se malo, bože moj, koliko nisam očekivao bilo šta od svega toga da se desi, niti taj petak, niti ta subota, niti da saznam bilo šta od svega što mi je rečeno, cele nedelje se teram da ne mislim o tome uopšte, a ustvari samo na tebe mislim.

I evo, sad je subota, išla sam da se vidim sa Š pa nam se N pridružio, pijemo bukvalno ceo dan. Uzeli neko domaće vino od višnje, udara u glavu da ne znam gde sam. Sad je pola dva ujutru i došla sam gajbi iako bih mozda išla gde god samo da se ubijem od bilo čega, da se sprečim rastuživanja. Mada ne vredi to ništa jer eto, i sad kad sam dobrano pijana ja na tebe mislim.

Sledeće subote idem sa M i još nekim ljudima na Sinana, bože moj. Kaže M “Čuvaj seratonin, desetog idemo na rejv opet da gledamo zvukove”. Ma, idem svuda, radim sve, gutam sve, boli me dupe, šta god, samo da dobijem bilo kakvu priliku da te možda vidim opet. Znam koliko ovo užasno zvuči, ali nisam blesava, stvarno nisam. Samo hoću da te vidim. Možda budem pametnija, pa budemo popričali malo više. Nemam pojma, ali znaš na šta mislim.

Jebo me bog. Subota veče, pola dva, ja plačem zbog tebe sedam meseci kasnije. Zlotvore. Jebote, koliko bih te grlila i koji je samo ovo put da dolazim gajbi u kakvom god stanju da plačem dok se ne srušim i koliko je sve ovo kao neki loš film, ja ne znam.

Volim te gde god da si sad i šta god da radiš.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s