Alien in the room part II

E, dakle… Katarze, spoznaje, raspadi i sve pičke materine.

Ovo dok sam sedeo na podu kod Š oduzeta, čovek pada u frasove koj mi je, ja tu pokušavam da objasnim. Kažem da kontam da niko nije umro, ali meni ko da jeste i da ne mogu da ožalim sve što se nije desilo i sve što jeste. Da mogu samo da pretpostavim koliko je sad ljut na mene. Kaže, nije ljut na mene. Ljut je na momenat gde bih ja, da si mi juče na semaforu rekao u rečenici da hoćes da probamo opet, da bih ja samo otišla sa tobom posle svega u sekundi. Jer ja nisam makla ni milimetar za sve ovo vreme. Nisam prihvatila ko si ti ustvari, već te gledam isključivo kakav si bio dok smo bili zajedno. Da sve od mene zavisi, na koji način ću da se iscimam iz ovoga, jer kaže, prelazi u autodestrukciju. Sve ovo što osećam prema tebi još uvek me vuče unazad zato što se ne vadim na pravi način kad me stisne da isplačem reku za tobom po ko zna koji put. Čudno mu je koliko sam presvesna svega, koliko znam šta ko misli o svemu ovome, koliko znam u suštini kakav si ispao i koliko treba da budem iznad toga jer nisam problem ja. Ali da mi emocije uguše sve to što znam i pokleknem, pa me vrate na staro. A suština je da me nisi vredan, i to svi misle.

Kod sestre na terasi sam ispričao sve što se desilo ali sam uglavnom ćutala dok mi je govorila skoro pa iste stvari. Kaže, ne gledaš ga na pravi nacin. Ne vidiš ga još uvek kakav je sada već kakav je bio dok nije rešio da samo ode, i da ga boli kurac kako ćeš ti. Da si sve to što si dao kao razloge, što je najgore, istina cela i da ti to stvarno misliš. Da si mi time, u samo tri rečenice objasnio kakav si čovek, te da je zato svima i više nego jasno da si mi stvarno učinio uslugu, da si me spasio i većeg sranja. Da smo zaista imali neki problem, da imamo i dete ili bog zna šta, i da samo odlučiš da odeš, e to bi tek bio cirkus. Da si vrlo svesno odlučio da prekineš sve, da me ostaviš kad nam je bilo najbolje jer nisi umeo da se nosiš sa životom. Jer nisu nas situacije životne razdvojile, niko nije morao da se seli, niko nije umro, nisu nas “dušmani razdvojili” bla bla. Nego ti. Pričao – ne pričao društvu da niko nije kao ja, a i dalje stojiš čvrsto iza svoje odluke. Da si ti zaista uveren da si ispao vrlo fer misleći samo na sebe, a mene ko jebe. “Jaka si ti, izdržaćeš ti sve”. Da ako si ti zaista taj, bio bi tu, da vidimo šta sve od nas može biti. Zato mi svi govore da ne smem da mislim na tebe, da nema plakanja, da je dosta, da si kukavica, jer ne žele takvog nekog kao što si ti da me prati kroz život. Da moram da promenim percepciju na celu stvar.

Ne znam šta bih dalje napisala, možda da vidim sledeći put kako će biti, kad pomislim na tebe i koliko je sve ovo go kurac. Možda ti napišem kako je to izgledalo, dok mi vraćaš moje stvari i kupiš svoje, i tako, odlaziš ni zbog čega. Možda i meni treba da imam napismeno svaki put kad mi krene lomljava u glavi, da pročitam gde smo bili tad, a šta smo sad.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s