Hahahahjdkfrofweaofwaod;woipdc’a

P’ćao, bejbeh, u pičku materinu, šta ovo bi?

Dođe mi samo da lupam random slova po tastaturi jer boga pitaj ako ja znam šta je sledeće i ko je veći bolid od nas dvoje.

Cimnem M da mi pravi društvo malo dok ne budem trebala dalje da idem, na Tašu sa njim si ti sa još dvoje ljudi. Baš smo lepo sedeli tu i srali, pili vinjake. Otišli na Šlep posle da se zgrozimo od ljudi i muzike, pa se prebacili na Zappu. Na Zappi renomirani DJ Sergej Trifunović, koma, al bar prihvatljivije od onog užasa sa kog smo došli. Ostavi nas M tu same jer je video nekog koga bi mogao da krlja, mi zabodosmo u priči do jutra. O svemu ikada. Opet. Svanulo, fajront, mi cepamo dvestoto pivo, M odlazi kući, mi ostajemo još.

Krenemo konačno, gde ćemo šta ćemo, ajde na kobasičke. Smejanje, sve lepo. Ja opet natrpam lukčine, sunce nam bije u oči, smrdimo na sve i ti kažes “Uradio bih nešto, možda ne bi trebalo.” Reko sta sad bi… i ti me poljubiš. Ljubiš i ljubiš. Opet se smejemo, ja lupam fore zbog količine luka koju si poljubio, tebe boli dupe. Kažeš da dođem kod tebe, da mi pokažeš stan koji si iznajmio. U sekundi sam pomislio, bože sveti, šta je ovo, hoću li se ukanaliti sad još više ili koj kurac da radim. Ali sam samo presekao da, ustvari, pustim –  pa nek ide kako ide. Veliki smo, kao.

Trpanje u taksi, dolazimo kod tebe, smejanje i pričanje o loženjima na isti bend koji smo otkrili skoro. Ti kupio American Gods da pročitaš. Baš mi nekako bi drago jer mi je to jedna od najomiljenijih knjiga. Malo po malo, opa, skidanje, grebanje, bacanje u krevet, sve redom. Sećam se da sam rekla da idem kad smo završili. Rekao si “Ideš?” i prekid filma. Zaspali ko preklani, ko zna već koliko je bilo sati.

Budim se ja, mislim da si me ti cimnuo, kažeš da mi je zvonio fon. Nešto se izbauljamo tu, 300 stepeni u stanu, vrtenje, bole glave, smejanje koliko smo se raspali. Kao nešto da se obučemo, kažeš da ti je bilo lepo, zagrlimo se i, bože moj, bacanje u krevet za još jednom. Ležimo jedno pored drugog, kenjamo bezveze. Kažeš da sam ti baš bila lepa, da sam prštala, ali da ti je bilo glupo da pominješ. I da ti je bilo lepo generalno, eto, desilo se svašta i da li smo ok. Reko, sve je ok. Oblačenje, tu jos malo razvlačenje i dođem gajbi u tri danas popodne.

I sad opet ono, valjda procesiram još šta je bilo, nemam reakciju.

Sve se desilo i nije se desilo ništa.

Advertisements

Samo minut, dva

P’ćao, bejbeh, znam sad kaki si.

Pjeee, ništa od ovoga mi u horoskopu nije pisalo za ovu nedelju, bogami, univerzume, vidimo se na sudu, hahah.

Sedim sad ovde i prevrćem po glavi kako provedosmo celo veče zajedno u smejanju i kenjanju i bitnostima i nebitnostima. Prvo na splavu sa svima, pa dva sata zaboda kod “kobasički”, ja bljujem vatru koliko mi je ljuto, a ti mi se smeješ. Smeješ se dok ti nešto objašnjavam, pa moram da uđem u period kad smo bili zajedno, smeješ se jer tražim više luka u kobasički, smeješ se dok te nešto tu savetujem jer znaš da te znam kakav si. Neverovatno koliko mi je bilo lagano i prirodno da sernjam tu o svačemu sa tobom, bez trunke pretvaranja, bez nelagodnosti, samo jednostavno lepo ide priča koji god pravac da uhvati, kao što nam je uvek i išlo.

Čekamo tamo na vrhu Skadarlije taksi, ‘ladno bogme bilo, prošla me jeza. Ti me zagrliš i držiš. Jesu li ovo te filmske situacije kad svako od nas možda želi isto ali se zbog ko zna kog razloga to ne uradi, pa samo prođe momenat…

Ceo dan ćutim ovde ko usran golub jer ja ne mogu da budem ništa sem – ja. A ovakva ja tebi nešto možda još uvek znači. Ovakva ja što psuje ko imbecil, što traži kilo lukčine u kobaji, što ti kaže da se ne prebijaš u sebi ako ne protekne baš sve po planu, što kad joj bude malo hladno ti hoćeš da je zagreješ.

Zajebano je, nije da nije. Ne mogu pored tebe ništa sem da se smejem jer budiš u meni samo pozitivnost. A ne mogu bez tebe ništa drugo sem da osetim prazninu. Evo, pokušavam da razmišljam drugačije i ‘gledam te drugim očima’, al neće još. Proveo sam sa tobom noć nenadano, u društvu i nasamo, puni me to svakom emocijom ikada, zato verovatno i ćutim. Ne mogu da razaberem koja je primarna, zato niti plačem niti se smejem.

Ćutim i blenem u komp…